Јелена Јовановић Симић MORTUI VIVOS DOCENT КАД МРТВИ УЧЕ ЖИВЕ Милован Миловановић и његово доба поводом сто година наставе судске медицине на Медицинском факултету у Београду Београд, 2023.
Рецензенти Аутори изложбе Конзервација препарата Музеј науке и технике – Београд Слободан Савић Јелена Јовановић Симић Слободан Николић Драгомир Бонџић Слободан Николић Алекса Лековић Медицински факултет Универзитета у Београду За издаваче Зоран Левић Лазар Давидовић Аутори Слободан Николић, Медицински факултет Универзитета у Београду Јелена Јовановић Симић, Музеј науке и технике Уредник Ања Радаковић Стева Крајишник Грaфички дизajн Дизајн изложбе Милош Јанковић, BORN Милош Јанковић, BORN Односи с јавношћу Милена Видосављевић Лектура Катарина Спасић, KAUKAI Фотографије експоната Милош Јуришић Стручни сарадник и организатор Ања Радаковић Техничка реализација Дејан Крстевски Конзервација експоната Сања Мајсторовић Штaмпa Футура д.о.о. Нови Сад Tирaж 350 примерака ISBN-978-86-82514-03-9 Сви предмети и фотографије за које није наведен извор су власништво Института за судску медицину „Милован Миловановић” Медицинског факултета Универзитета у Београду. Приређивање изложбе је финансирано средствима Министарства културе и информисања Републике Србије, а штампање каталога је финансирао Медицински факултет Универзитета у Београду.
Војиновићу и Ратку Благојевићу (Историјски архив Неготин), мр Гордани Каровић (Музеј науке и технике), др Мартину Г. Енеу (Dr. Martin G. Enne, Archiv der Universität Wien), др Александру Савићу (Одељење за историју Филозофског факултета у Београду), Јелици Илић (Народни музеј Зајечар), др Виолети Обреновић (ЈКП „Београдска гробља”), др Драгомиру Бонџићу (Институт за савремену историју) и Јовани Симић и Аморију де Сару (Amaury de Sart) из Белгије. За уступљене фотографије захваљујемо Милошу Јуришићу, проф. др Нели Пушкаш (Институт за хистологију и ембриологију „Проф. др Александар Ђ. Костић” Медицинског факултета Универзитета у Београду), др Виолети Обреновић (ЈКП „Београдска гробља”) и колегама из Музеја Крајине у Неготину, Народног музеја Зајечар и Музеја града Београда.
MORTUI VIVOS DOCENT КАД МРТВИ УЧЕ ЖИВЕ
ИЗ ИСТОРИЈЕ СУДСКЕ МЕДИЦИНЕ У СРБИЈИ 9 МИЛОВАН МИЛОВАНОВИЋ И ЊЕГОВО ДОБА 17 Детињство и младост 19 Студије и усавршавање у Бечу 21 Балкански ратови и Први светски рат 24 У Просектури Опште државне болнице (1919–1923) 26 Оснивач Судскомедицинског завода и професор судске медицине 31 Педагошки, научни и стручни рад 34 Други светски рат 42 Послератне године и смрт 45 О личности и приватном животу професора Миловановића 49 53 MORTUI VIVOS DOCENT 55 Форензичка збирка Института за судску медицину ИЗ АРХИВЕ ИНСТИТУТА 87 ИНСТИТУТ КРОЗ ВРЕМЕ 97 ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА 101 MORTUI VIVOS DOCENT КАД МРТВИ УЧЕ ЖИВЕ 5
има вазда и само један циљ, а то је: истраживање и утврђивање Истине и Правде. Из приступног предавања Милована Миловановића одржаног студентима медицине 10. новембра 1924. у амфитеатру Судскомедицинског завода. MORTUI VIVOS DOCENT КАД МРТВИ УЧЕ ЖИВЕ
MORTUI VIVOS DOCENT КАД МРТВИ УЧЕ ЖИВЕ
медицине у Србији Као и у већини европских земаља у 19. веку, здравствена служба у Кнежевини Србији била је у ресору Министарства унутрашњих дела. Када је 1839. године, на основу Четвртог хатишерифа, такозваног Турског устава (1838), извршена организација државне управе, у оквиру Министарства је основано и Санитетско одељење. Исте године донет је први законски акт којим су прописане дужности лекара у државној служби (Наставленија [Упутства] за окружне лекаре и физикусе). Чланом 18. тог документа постављен је основ за судскомедицинску делатност: Ако би суду или Конзисторији биле потребне какве потврде, мишљења или сведочанства, физикус је, по заповести Начелства, дужан беспристрасно да их поднесе – у расправама брачним, рањеним, бијеним, убијеним, отрованим, нагло умрлим, болест кријућим или на себе лажљиво навлачећим и томе сличним случајевима. Где је нужно, мора и секцирања тела предузети. Но сам по себи не сме лекар овакве ствари предузимати. Према речима доктора Емериха Линденмајера,1 те исте 1839. године, иницијативом привременог начелника Санитетског одељења Карла Пацека (1807–1876), извршена је и прва обдукција у Србији, у то доба нечувени догађај. Вероватно ради балсамовања, обдуковано је тело кнеза Милана Обреновића (1819–1839), 1 Емерих Линденмајер (Emerich P. Lindenmayr, 1806–1884), начелник Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела од 1845. до 1859, писац прве хронике о развоју здравства у Србији у 19. веку која је под насловом Serbien, dessen Entwicklung und Fortschritt im Sanitätswesen, mit Andeutungen über die gesammten Sanitätsverhältnisse im Oriente публикована у Темишвару 1876. године. старијег сина кнеза Милоша, умрлог од туберкулозе после свега 25 дана владавине. Обдукције су биле ретке и у наредној деценији, највише због недостатка инструмената, али су лекари уз своје многобројне дужности обрађивали и различите судске случајеве. Према Правилнику за састављање лекарских извештаја, који је Министарство прописало 1846. године, били су дужни да их поброје и опишу. Међутим, рад у тој грани медицине је за лекаре често био тегобан: изискивао је вишесатна путовања по рђавим путевима, ноћења у нечистим механама или приватним кућама, а поврх свега, излагао их је непланираним трошковима. Стога је Министарство 1847. покушало да им код више власти – Државног савета и кнеза – испослује новчане надокнаде. У зависности од тежине судског случаја, те сложености прегледа и давања мишљења, предложило је различите хонораре, од којих је највећи, у висини једног дуката, био предвиђен за обдукцију и мишљење о узроку смрти. Предлог је, међутим, био усвојен само за изванредне случајеве, а редовне новчане накнаде уведeне су тек Законом о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља из 1881. године. Ипак, у наступајућим годинама уследио је постепени напредак: најпре се 1851. започело с набавком инструмената за обдукције, затим је 1852. основана Стална лекарска комисија, саветодавно тело при Министарству унутрашњих дела, у чијем су делокругу биле и супервизије у спорним судскомедицинским предметима, а 1859. године почела је са радом Државна хемијска лабораторија, такође у саставу Министарства, у којој MORTUI VIVOS DOCENT КАД МРТВИ УЧЕ ЖИВЕ 9
Fleepit Digital © 2021